Glupa kemija. opet moran učit a tija bi nešto naškrabat ovde na blogu a ne znan šta a ovo a ono...
Sve u svemu, opet se mota škija olitiga duhan olitiga Samson. Program uštede radi punon paron. samo šta mi se ne da motat, a kamoli štrebat. šta bi bilo da san tek kampanjac?
A eto, opet sam sebe tješin da još iman vrimena za naučit. i iman. al mi se ne daaa, sad bi radije sjebava vid u photoshopu 4 ure nego po ure pamtija spojeve i formule spajanja željeza na miljardu malih načina.. al, eto, otvaran škafetin i odjebajen tipkovnicu na nekih po minuta. stiže tobaccooo
...
...
...
dobro je. Život mi je odma lakši :).Nastavljamo…
Koliko puta ste pogledali vanka kroz prozor i odjedanput svatili da nečemu služite, da ima boljih stvari od vaših trenutnih ushićenja? Ali bezbroj nijansi sumraka ne govore za sebe, za vas, ne čujete li poziv upomoć? Ma svi ga mi čujemo, ali smo lijeni malo zastat i protumačit ga, pa opet ne poduzimamo ništa. Opravdavamo se vjerom i znanošću za to neznanje. Iman blagi osjećaj da se ta fora otrcala u zadnjih par tisuća godina otkad smo evoluirali u kompleksnu, strukturalnu rasu. Društvo danas uzima prevelikog maha, utapanje u masi ide uz jutarnju kavu; u školi je to slučaj picavanja, na poslu je to slučaj štrajka, u slobodno vrime je to slučaj droge, koncerata, partyja, pijanki, loših pokušaja kopiranja jackass-a, krađe, tuče, šta li već ne. To mi ide na kurac, da ugrubo kažen. Marketing ždere ego, i to bogme nema svoju čistu stranu medalje. Ako je ispiranje mozga jedini put ka pozitivnoj evoluciji stanovništva, onda zajebi Darwin-a i sve ostalo. Nek sve ide kvragu, jer još nisan čuja da je ikoja vrsta imala u svojoj evolucijskoj piramidi isti korak koji se ponavlja nakon nekih par milijuna godina. Pa ne želimo valjda opet postat majmuni? Dobro, majmunirat se možemo, to zahvaljujemo nekom djeliću deo-nukleinske kiseline koja sve te zavidne vrline lijepo čuva za daljnju uporabu, i tako uporno opet i opet.
I po čemu smo to mi tako gigantski odstupili od životinja? Imamo savjest, imamo dar govora, imamo dar bacanja smeća, pravljenja oružja, mlaćenja, šoubiznisa. I imamo agresiju. Dobra stara agresija, koju nitko, ali baš nitko ne može izbacit iz svog sustava. I sad mi nemojte ić pobijat ovo Spockom, Tuvokom, T'Pol, Sarekom ili kojin drugim Vulkancem. Zasad ih nema, a moja tema nije na galaktičkoj razini. Samo mi mali Zemljani. No,no, odlutah ja malo. Dakle, trenutni pojam – agresija. Istina, jogiji, budisti, hinduisti, pacifisti, svi oni imaju svoje metode suzbijanja, ali pazite, suzbijanja agresije, ne odstranjivanja te emocije. Svi osim njih, a nekad i oni sami, pucaju pri određenoj granici i u tom momentu ispunjava ih adrenalin, ali ne tipični ljudski adrenalin, nego njegov prahistorijski prethodnik. Nazovimo ga mračnim adrenalinom,originalom. Životinjsko obilježje napada ili samoobrane tu nastupa, i dominira određenim dijelom savjesti, naravno, varijacije su tu, neke savjesne misli nekad zaustave agresiju, ublaže je..a ima i pak slučajeva kad je to nemoguće. Bespomoćni smo. Naše "ja" kojeg poznajemo malih nogu tu tone u duboki kutak uma, čeka svoj red kad se neko drugo "ja" dovoljno iživi. I nema tu lijeka. Osim možda pilula, koje više daju prividnu smirenost na bazi psihe nego pravi učinak. Možemo se napucat dopaminom, morfijem i eto nas, smireni smo. Samo će nan bit malo mračno i tijesno nakon dva tri dana. Dva metra ispod zemlje je zapravo jedina pouzdana lokacija na kojoj niste agresivni. Jer agresija počinje i još dok ste mala lutka na baterije na ekranu skenera kod ginekologa vaše majke. Čak i tad je već tučete i trenirate kickbox na njoj. I ovo je tek jedna dodirnuta tema koja nas još uvik direktno veže za današnje "životinje", i to je nemoguće opovrgnuti. I ne, pouka na kraju nije tipa: "Stoga dragi moji, ne nazivajte životinje životinjama, nazivajte životinje braćom". Pouku izvucite sami. Ne da mi se ubacivat svoje zaključke u vašu glavu jer onda nisan ništa drukčiji od reklama. A to sigurno ne želin postić. Blogiranje umara.
|
